WordPress 7.0 je izašao 20. maja 2026, a od tada ti svaki blog, newsletter i prodavac pluginova priča da je „AI ušao u jezgro". Zvuči kao da ćeš se jednog jutra probuditi uz sajt koji sam piše tekstove. Neće. U jezgro je ušla infrastruktura, ne gotove AI funkcije, i razlika između to dvoje odlučuje šta ti ovo zaista menja. U međuvremenu je stigao i WordPress 7.1 (19. avgusta 2026), pa je pravi trenutak da sve to složimo na jedno mesto.
Šta je stvarno ušlo u jezgro
Tri stvari čine AI osnovu 7.0, i sve tri su namenjene pre svega developerima i pluginima, a tek posredno tebi.
AI Client je sloj koji WordPress koristi da razgovara sa generativnim modelima. Developeri ga pozivaju funkcijom wp_ai_client_prompt(), može da generiše tekst i slike, i nije vezan za jednog provajdera. Plugin više ne mora da piše sopstvenu vezu ka OpenAI-ju, Anthropic-u ili Google-u, nego traži od jezgra da odradi razgovor.
Connectors je ekran u administraciji (Settings > Connectors) na kom API ključ provajdera uneseš jednom, a svi pluginovi ga dele. WordPress 7.0 dolazi sa tri gotova konektora: OpenAI, Anthropic i Google. Developeri mogu da dodaju i nove provajdere preko Connectors API-ja.
Abilities API je najmanje vidljiv, a verovatno najvažniji deo. Jezgro ga ima još od verzije 6.9, a u 7.0 je dobio i JavaScript pandan. Ideja je jednostavna: plugin ili tema objavi „sposobnost" (na primer „izlistaj nepročitane porudžbine") sa opisom šta prima i šta vraća, tako da je ne samo ljudi nego i mašine mogu pronaći i pozvati.
Uz to je stigla i Command Palette (Ctrl+K ili Cmd+K) i niz promena u editoru, ali to nije tema ovog teksta.
Šta nije ušlo, a mislio si da jeste
Real-time saradnja, dakle više ljudi u istom postu istovremeno, izbačena je iz 7.0 osmog maja, dvanaest dana pre izlaska. Matt Mullenweg je rekao da nije siguran da je tadašnji pristup dovoljno robustan, a kao razlozi su pominjani opterećenje servera i race conditions. Do povratka te funkcije važi stari princip: jedan urednik po postu. Blokovi Tabs i Playlist, koji su se videli u najavama, nisu stigli u 7.0, ali jesu u 7.1.
Ni AI funkcije za sadržaj nisu u samom jezgru. Generisanje naslova i izvoda, predlozi za alt tekst i rad sa slikama dolaze iz zvaničnog AI dodatka koji instaliraš posebno. Bez njega jezgro ima kanal, ali niko ne priča kroz njega.
Šta se ne dešava samo od sebe
Kad ažuriraš na 7.0, na sajtu se ne uključuje nijedna AI funkcija. Dok ne uneseš API ključ u Connectors, nema nikakvog poziva ka spoljnom servisu, a prema dostupnim opisima WordPress ne šalje upite ni podatke nijednoj AI usluzi bez tvoje izričite saglasnosti.
Praktična posledica: uslugu plaćaš kod provajdera čiji ključ uneseš, ne preko WordPressa. Ako ti neko tvrdi da je „AI u WordPressu besplatan", tačno je samo da je kanal besplatan. Isto tako, čim uključiš funkciju, tekst koji AI obrađuje napušta tvoj server i ide provajderu. Ako u njemu ima ličnih podataka kupaca ili klijenata (porudžbine, poruke iz forme), pročitaj uslove provajdera pre nego što to uključiš. Mi nismo pravna kancelarija i ovo nije pravni savet, ali pitanje je pošteno postaviti unapred, a ne posle.
MCP: kako agent može da radi na tvom sajtu
Najzanimljivije je ono što Abilities API otvara. Zvanični MCP Adapter uzima te sposobnosti i izlaže ih kao MCP alate, pa AI agent (Claude, Cursor, Codex) može da ih vidi i pozove. Važna stvar: adapter nije deo jezgra. Instaliraš ga kao plugin ili ga programer ubaci preko Composera, a traži WordPress 6.9 ili noviji i PHP 7.4 ili noviji.
Postoje dva načina da se agent poveže. Preko HTTP-a, na adresi /wp-json/mcp/mcp-adapter-default-server, ili lokalno kroz WP-CLI komandom wp mcp-adapter serve. Na podrazumevanom serveru agent vidi samo sposobnosti koje su izričito označene kao javne (meta.public postavljeno na true). Ništa se ne otvara slučajno: ako autor plugina nije označio sposobnost, agent je ne vidi.
Ovde bezbednost postaje tvoj posao. Svaki plugin koji označi sposobnosti kao javne širi ono što agent sme da dotakne, pa pre nego što adapter instaliraš na pravi sajt, pogledaj šta sve izlaže, i prvo ga isprobaj na kopiji.
Kome ovo stvarno treba
Ako imaš jedan sajt sa nekoliko stranica i blog koji pišeš sam, ništa hitno. Ažuriraj kad su pluginovi spremni i vrati se na AI kad ti zatreba konkretna funkcija. Ako vodiš sajtove za klijente, MCP preko WP-CLI-ja je zanimljiv za ponavljajuće poslove: izlistaj sve neobjavljene postove, proveri šta čeka na odobrenje, sastavi izveštaj. To su baš ona dosadna pitanja na koja agent odgovara brže od tebe. A ako držiš WooCommerce prodavnicu, počni od čitanja podataka, ne od pisanja: agent koji samo pregleda porudžbine ne može da pokvari ništa, a onaj koji ih menja može.
Gde tu ulazi hosting
Većina tekstova o 7.0 ovde stane. Mi ne možemo, jer su tri stvari čisto hostinške.
PHP verzija. WordPress 7.0 je podigao minimum sa 7.2.24 na PHP 7.4. Sajtovi na PHP 7.2 i 7.3 ostaju na grani 6.9 i dobijaju samo bezbednosne zakrpe. Realno, ne treba ti minimum nego aktuelna 8.x verzija, a verziju PHP-a menjaš u cPanelu. Ako ti hosting to ne dozvoljava ili nudi samo staru verziju, to je prvi znak da je vreme za promenu. Kako izgleda WordPress hosting gde sve to dobijaš gotovo, pogledaj na stranici paketa.
Procesi, ne samo brzina. AI poziv je spoljni HTTP zahtev: PHP proces pošalje pitanje modelu i čeka odgovor, što ume da potraje nekoliko sekundi. Dok čeka, taj proces je zauzet i ne služi nikog drugog. Na sajtu sa malo posetilaca to ne primetiš. Na prometnom sajtu, ako svaki posetilac okida AI poziv na frontendu, brzo ostaješ bez slobodnih procesa. Zato AI rezultate generiši u administraciji ili u pozadini i keširaj ih, a ne zovi model pri svakom učitavanju strane. Kako se ti procesi broje i šta se dešava kad ih ponestane, objasnili smo u tekstu o PHP workerima, a ograničenja po paketu stoje u tabeli specifikacija.
Ukupna brzina. Svaki novi plugin sa AI funkcijama dodaje kod i upite. Ako je sajt već spor, AI ga neće ubrzati. Prvo osnove, pa tek onda nadogradnje, a kako to da izmeriš i šta prvo da popraviš, pročitaj na stranici o brzom WordPress hostingu.
Ažuriranje na 7.x: pažljivo
Jezgro ide napred brže nego što ga pluginovi prate. Ovo nije teorija: posle prelaska na 7.1 kod nekih sajtova sa WP Rocketom pao je ceo sajt zbog greške u jednoj funkciji, što smo opisali u tekstu o WordPressu 7.1 i WP Rocketu. Pravilo je staro, ali sad važi više nego ikad: bekap pre ažuriranja, test na kopiji sajta, pa tek onda produkcija. Ako ne želiš sam da pratiš koji plugin koju verziju jezgra podnosi, to je upravo posao održavanja WordPress sajtova.
Šta da uradiš ove nedelje
Proveri koju verziju PHP-a koristi sajt i ako je ispod 8.x, prebaci je prvo na kopiji. Ažuriraj jezgro tek kad su pluginovi kompatibilni. Ne instaliraj MCP Adapter na produkciju dok ne razumeš šta tvoji pluginovi izlažu. A ako ti AI funkcije za sadržaj trebaju, počni sa zvaničnim AI dodatkom i jednim konektorom, uz limit potrošnje kod provajdera, pa tek onda širi.
Ukratko: 7.0 nije promenio ono što tvoj sajt radi danas, nego ono što može da radi sutra. Aktuelan PHP i dovoljno slobodnih procesa su preduslov za sve ostalo, i to je deo koji možeš da proveriš odmah.
Ako želiš dublje o jednom od delova koje je 7.0 doneo, pročitaj šta je Abilities API i zašto ti treba.
Kako se sve to povezuje sa Claudeom u praksi objašnjavamo u tekstu MCP na WordPressu bez žargona.
