Napraviš sajt, predaš ga, naplatiš i misliš da je posao gotov. Prođe mesec dana i stigne poruka: izašla su neka ažuriranja, možeš da baciš pogled? Baciš. Sledećeg meseca opet. Za pola godine održavaš sedam tuđih sajtova besplatno i objašnjavaš sam sebi da je to pet minuta posla.
Nije pet minuta. I nije besplatno, samo nije naplaćeno.
Ovde nećeš dobiti broj koji treba da upišeš u ponudu, jer taj broj ne postoji. Dobićeš račun po kojem ćeš ga sam izvesti i način da ga spakuješ tako da klijent razume šta kupuje.
Cena iz glave je skoro uvek premala
Kad te klijent pita koliko košta održavanje, prvi impuls je da kažeš neki okrugao, prijatan broj. Pet hiljada. Ili trideset evra. Taj broj se bira osećajem, najčešće poređenjem sa cenom hostinga, koja je niža zato što hosting radi mašina, a održavanje radiš ti.
Problem je što u tom broju nema ničega. Nema tvojih sati, nema licenci, nema one nedelje uveče kad si vraćao bekap jer je ažuriranje oborilo checkout. Kad kroz šest meseci shvatiš da radiš u minusu, teško je menjati cenu, jer se klijent već navikao na nju.
Zato se cena gradi odozdo: prvo pod, pa marža, pa tek onda paket.
Korak 1: sračunaj tvrde troškove po sajtu
Tvrdi troškovi su sve što plaćaš karticom svakog meseca ili jednom godišnje, bez obzira na to da li si te nedelje uopšte otvorio taj sajt.
Ako držiš klijentske sajtove na svom nalogu, hosting je tvoj trošak i deli se na broj sajtova. Agency Starter je 3.333 dinara mesečno uz godišnje plaćanje i pokriva do 20 odvojenih cPanel naloga. Ako na njemu držiš osam klijenata, hosting te po sajtu košta oko 417 dinara mesečno. Ako držiš 15 klijenata, pada na 222. To je cela poenta paketa sa više naloga: cena po sajtu opada kako rasteš, a svaki klijent i dalje ima svoj nalog, svoju bazu i svoje mejlove.
Kad klijent plaća hosting sam, taj trošak nije tvoj, ali onda ti ne pripada ni razlika. Odluči jedno od to dvoje i drži se toga, jer mešanje ta dva modela je najbrži način da izgubiš pregled nad time koliko ti klijent stvarno donosi.
Zatim licence. Elementor Pro se plaća godišnje i po zvaničnom cenovniku od 11. septembra 2026. paket Essential za jedan sajt je 60 dolara, Advanced za tri sajta 108, a Expert za 25 sajtova 204 dolara godišnje. Ako Expert razdeliš na deset aktivnih sajtova, to je oko 20 dolara po sajtu godišnje, dakle sitnica. Ako ga razdeliš na dva, cifra počinje da boli. Isto važi za premium temu, plugin za bekap i sve ostalo što obnavljaš svake godine.
Ovde vredi da jednom sedneš i prebrojiš sve pretplate koje plaćaš zbog klijentskih sajtova. Kod većine frilensera taj zbir bude znatno veći nego što su mislili, jer se licence kupuju u različitim mesecima pa se nikad ne vide zajedno.
Postoji i treći put, koji ljudi često previde: deo tih licenci može da ti dođe uz hosting. Na paketima za frilensere ide preko 350 premium tema i dodataka bez dodatne naplate, pa se ta stavka iz kolone troškova prosto obriše. To ne menja metod računanja, samo smanjuje broj u prvom redu.
Korak 2: izmeri sate, nemoj da ih procenjuješ
Ovo je deo gde se najviše greši. Pitaj deset frilensera koliko im mesečno oduzme jedan klijentski sajt i devetorica će reći pola sata. Stvarnost obično izgleda ovako:
- provera i ažuriranje jezgra, teme i dodataka, sa pregledom da se ništa nije polomilo
- provera da bekap zaista postoji i da se zaista vraća
- brzi pogled na brzinu, greške u konzoli i formu za kontakt
- dve do tri sitne izmene teksta koje klijent pošalje kroz mesec
- mejlovi oko tih izmena, koji često traju duže od samih izmena
- izveštaj klijentu, čak i ako je kratak
Sabrano, to je između sat i dva po sajtu mesečno u mirnom mesecu. Nemoj da mi veruješ na reč. Dva meseca zapisuj vreme za tri klijenta, u bilo čemu, makar u beležnici na telefonu. Prosek koji dobiješ je jedini podatak koji vredi u ovoj računici, jer je tvoj.
Onda ti treba satnica. Nju izvodiš iz onoga što želiš da zaradiš, ne iz onoga što misliš da tržište plaća. Recimo da ti treba 200.000 dinara mesečno i da realno možeš da naplatiš 100 sati mesečno, jer ostatak radnog vremena odlazi na ponude, prepisku i posao koji se ne fakturiše. Satnica ti je 2.000 dinara.
Sada imaš pod. Sat i po mesečno puta 2.000 dinara je 3.000, plus 417 dinara hostinga i nešto sitno za licence. Zaokruženo, oko 3.600 dinara mesečno je tačka na kojoj ne gubiš. Sve ispod toga plaćaš ti.
Korak 3: naplati i rizik, ne samo rad
Održavanje nije samo vreme. Ti preuzimaš i odgovornost da sajt radi, a to je zasebna stavka.
Patchstack u godišnjem izveštaju State of WordPress Security in 2026 navodi 11.334 nove ranjivosti prijavljene tokom 2025. godine, 91 odsto njih u dodacima, a medijana vremena od objave ranjivosti do masovnog iskorišćavanja je pet sati. Skoro polovina, 46 odsto, u trenutku objave nije imala zakrpu.
Prevedeno na tvoj posao: neće se desiti ništa mesecima, a onda će se u jedno popodne desiti sve odjednom. Marža za rizik je ono što plaća baš to popodne. Bez nje ćeš rešavati problem i istovremeno se pitati zašto si uopšte pristao.
Praktično, na pod dodaj 30 do 50 odsto. Kod prodavnica idi ka gornjoj granici, jer tamo svaki sat pada znači izgubljene porudžbine i klijent to oseti odmah.
Koliko se to naplaćuje u svetu
Korisno je videti gde su cene na tržištima gde je ova usluga odavno normalna, makar da znaš da postoji i gornja granica, ne samo donja.
GoWP naplaćuje 39 dolara mesečno po sajtu za paket Pro, koji pokriva automatska ažuriranja sa vizuelnom proverom, dnevne bekapove sa 90 dana istorije, bezbednosne provere i helpdesk. Paket Business je 99 dolara mesečno po sajtu i dodaje pet ljudskih izmena mesečno. Njihovo brendiranje pod tvojim imenom je zaseban dodatak od 49 dolara mesečno po agenciji. Podaci su sa njihovog cenovnika, provereno 11. septembra 2026.
WP Buffs istog dana ima četiri paketa, sve po sajtu i mesečno: Maintain 89 dolara, Protect 179, Perform 239 i Custom 359 dolara. Svaki paket pokriva jedan sajt, za tri sajta plaćaš tri paketa.
Nemoj ove brojeve da prepisuješ, srpsko tržište nije američko. Ali obrati pažnju na dve stvari koje jesu prenosive. Prva: niko ne prodaje održavanje kao jednu cenu, svi imaju stepenice. Druga: razlika između najnižeg i najvišeg paketa nije u tome koliko se često radi, nego u tome koliko posla ljudi rade rukama.
Napravi tri paketa, ne jednu cenu
Jedna cena te tera da svakom klijentu prodaješ isto, a klijenti nisu isti. Onaj sa vizit kartom od pet stranica i onaj sa prodavnicom od 800 artikala ne mogu da budu u istom redu.
Tri stepenice rade posao kod skoro svakog frilensera:
Osnovni
Za mirne sajtove koji se retko menjaju. Mesečna ažuriranja jezgra, teme i dodataka, provera bekapa, provera dostupnosti, kratak izveštaj. Bez izmena sadržaja. Ovo je paket koji prodaješ kao osiguranje, ne kao uslugu.
Standardni
Sve iz osnovnog, plus određen broj sitnih izmena mesečno i brže vreme odziva. Ovde ide većina klijenata i ovde ti je najveća marža, pod uslovom da si dobro definisao šta je sitna izmena.
Prošireni
Za prodavnice i sajtove koji nose prihod. Ažuriranje se prvo testira na staging kopiji, češće se prati brzina, uključeno je i par sati razvoja mesečno. Cena je dvostruko do trostruko veća od standardnog i to je u redu, jer je i posao drugačiji.
Napravi da razmak između paketa bude jasan. Ako se osnovni i standardni razlikuju za deset odsto, svi će uzeti osnovni. Ako se razlikuju dvostruko, klijent zaista bira.
Definiši šta je izmena, inače će te sitnice pojesti
Najveća rupa u svakom paketu održavanja je rečenica sitne izmene su uključene. Za tebe to znači zamena broja telefona. Za klijenta to znači nova stranica sa formom i tri fotografije.
Reši to jednom rečenicom u ponudi, i to sa vremenom, ne sa opisom. GoWP na svom cenovniku definiše ljudsku izmenu kao zadatak od oko 30 minuta ili manje i navodi primere: izmena radnog vremena, dodavanje člana tima na stranicu O nama, objava teksta koji je klijent poslao. To je dobar model zato što se o njemu ne raspravlja.
Napiši, dakle, nešto ovako: paket uključuje četiri izmene mesečno, gde je izmena zadatak do 30 minuta. Sve preko toga se naplaćuje po satnici i najavljuje unapred. Neiskorišćene izmene se ne prenose u sledeći mesec.
Ta poslednja rečenica je važna. Bez nje ćeš u novembru dobiti zahtev za dvanaest nagomilanih izmena odjednom.
Šta još mora da stoji u ponudi
Cena je pola posla. Druga polovina je da klijent unapred zna gde su granice, jer se svaka svađa oko održavanja dešava tamo gde granica nije napisana.
Vreme odziva i radno vreme. Nemoj da obećavaš stalnu dostupnost ako je ne isporučuješ. I ozbiljni hosteri rade u okviru radnog vremena, kod nas je to od 9 do 17 radnim danima, pa nema razloga da ti obećavaš više od toga. Napiši prvi odgovor u roku od jednog radnog dana i drži se toga.
Šta nije uključeno. Novi dizajn, nove funkcije, pisanje tekstova, oporavak sajta koji je hakovan pre nego što si ga preuzeo, i rad na sistemima koji nisu WordPress. Sve to može da se radi, ali po satnici.
Šta je klijentova obaveza. Licence koje su na njegovo ime, plaćanje hostinga i domena na vreme, i to da tekstove šalje na jedno mesto, a ne kroz tri kanala.
Kako se raskida. Otkazni rok od 30 dana sa obe strane i jasno napisano da klijent na izlasku dobija pristupe i poslednji bekap. Ovo deluje kao stavka koja te košta, a zapravo prodaje, jer ukida glavni strah klijenta da će ostati zaključan kod tebe.
Kako da podigneš cenu klijentu koji već plaća
Ako sada držiš pet sajtova za po 2.000 dinara mesečno i shvatio si da je pod 3.600, ne šalji svima poruku istog dana.
Uradi to redom. Počni od klijenta koji ti oduzima najviše vremena, jer ga najmanje boli da izgubiš. Najavi promenu najmanje 30 dana unapred. U istoj poruci pošalji i kratak pregled onoga što si uradio prethodnih šest meseci, jer klijent uglavnom nema pojma. Ako mu je sajt sve to vreme radio, on je zaključio da nije bilo posla.
Ponudi mu izbor, ne ultimatum: ista cena uz manji obim, ili nova cena uz isti obim. Većina bira nov obim i ostaje. Onaj ko ode uglavnom je klijent koji ti je i dosad odnosio najviše živaca.
Hosting nije fusnota u ovoj računici
Cena održavanja direktno zavisi od toga gde sajtovi stoje. Ako se svaki nalazi kod drugog hostera, sa drugim panelom i drugom podrškom, provera koja bi trajala 20 minuta traje sat, i to plaćaš ti kroz sopstveno vreme.
Kad su svi na jednom mestu, staging je jedan klik umesto pola dana, ažuriranja idu redom, a kad nešto pukne znaš kome pišeš. Zato pre nego što odrediš cenu pogledaj i šta tačno dobijaš u paketu, jer resursi, broj procesa i brzina diska odlučuju koliko ćeš sati provesti na sajtu koji se sporo otvara.
Ako tek preuzimaš tuđi sajt, prvi mesec skoro nikad nije reprezentativan, pa cenu ne postavljaj po njemu. Kako da taj prvi dan prođe bez iznenađenja, pisali smo u tekstu preuzimaš tuđi WordPress sajt, šta radiš prvog dana. A kad odrediš cenu, treba ti i lista poslova koju ćeš zaista raditi svakog meseca, i za to imamo gotov mesečni plan održavanja u obliku šablona.
Ukratko
Saberi tvrde troškove po sajtu. Izmeri sate umesto da ih procenjuješ. Izvedi satnicu iz prihoda koji ti treba. Dodaj maržu za rizik. Napravi tri paketa sa jasnim razmakom, definiši izmenu vremenom i napiši šta nije uključeno.
Kad to uradiš, održavanje prestaje da bude usluga koju radiš iz pristojnosti i postaje deo prihoda na koji možeš da računaš svakog prvog u mesecu. To je razlika između frilensera koji svaki mesec kreće od nule i onog koji zna koliko mu stiže pre nego što uopšte otvori laptop.
Šta u hosting paketu već radi održavanje (zakrpe, bekap, zaštita), a šta ostaje da naplatiš kao svoju uslugu, pregledno je na stranici Održavanje WordPress sajtova.
